О књизи: година / Лев Лосев: „Највише волим „Малу плаву скромну марамицу" (1982). Сећам се како сам први пут почео да читам и скоро одмах прешао на читање наглас - било је немогуће одбити језик, гркљан у таквом одмору ... И написао сам аутору: „Почео сам да читам, и заиста сам свидео се тон и изванредно владање језиком ... бујност слика, боја, карактеристичних израза, који вас опијају и задивљују, несразмерно, али занос и тон су невероватни.“ Овај чланак развија. важна теза о неодвојивости књижевног процеса од општег интелектуалног процеса, пре свега од развоја филозофске и филолошке мисли Нова сазнања о природи језика и мишљења отварају уметниковој машти нове перспективе, а успут и нова правила. игре су створени. Средином двадесетог века, доктрина дијалогизма се проширила код Алешковског као чиста поезија. „Марамица” меша егзистенцијални очај и свакодневну фарсу, а резултат реакције је експлозија. На сличан начин, у трагичном Прологу „Песме без јунака” појављује се „ванземаљска реч” најсмешније руске комедије: ... А пошто нисам имао довољно папира, пишем на вашем нацрту. И сада се појављује туђа реч…